Проф. др Драго Цвијановић: образовање за већу конкурентност руралних подручја

Штампа

Наша села, односно рурална подручја имају компаративне предности, а наставни кадар Факултета, у оквиру новог акредитованог смера - Гастрономија, настоји да образовани стручњаци у овој области подигну конкурентност руралних подручја на виши ниво, управо кроз одабир, припремање и сервирање аутохтоне хране и пића и сва потребна знања.

Имајући у виду да наша земља располаже значајним и веома разноврсним руралним ресурсима, те да пољопривреда као делатност не може сама да развија рурална подручја, намеће се закључак да сви облици руралног туризма заиста представљају шансу за бржи развој, не само руралних подручја већ Републике Србије у целини, истиче у разговору за наш лист проф. др Драго Цвијановић, декан Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.
Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи основан је 2011. године као јединствена високошколска установа овог типа, чији је оснивач Република Србија. Факултет се налази у саставу Универзитета у Крагујевцу, а његова мисија је да постане покретачка снага сектора образовања у хотелијерству и туризму на просторима југоисточне Европе.

 

  • Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи школује и будуће кадрове за рурални туризам. Појасните нашим читаоцима, чија се деца занимају за ову делатност, шта од студија на вашем факултету могу да очекују?

- На основним академским студијама, на свим студијским програмима, студенти изучавају све облике туризма, тако да се оспособљавају и за рад у области руралног туризма. Дакле, студенти добијају завидно теоретско знање на Факултету, али значајно практично знање у етно-селима, винаријама, ресторанима и хотелима, где обављају обавезну праксу. Рурални туризам се изучава и на мастер академским студијама и до сада је било доста студената који су бирали овај предмет и радили свој мастер рад управо из руралног туризма. Треба истаћи чињеницу да наши студенти, кад заврше студије, добијају посао тамо где су били на пракси, што значи да имају довољно теоретског знања, да су то показали у пракси и да је послодавац задовољан. Они су наши прави амбасадори и најбоља препорука, наглашава декан Факултета.

  • Недавно је Факултет акредитовао нови смер - Гастрономија. Шта овај смер може да понуди студентима који се занимају за рурални туризам, с обзиром на то да је домаћа храна квалитетна, али често неадекватно комбинована и сервирана?

- Наша земља има мали број пољопривредно-прехрамбених производа које може извести на савремена и захтевна инострана тржишта, јер та тржишта траже устаљени квалитет, квантитет, континуитет, контролу и конкурентност, а неопходан је и огроман капитал. Истовремено, свако наше село има своје специфичности и компаративне предности у односу на суседно село, као потенцијална туристичка дестинација и, наравно, своје аутохтоне пољопривредно-прехрамбене производе, односно специфичну храну тог подручја. Наравно, није довољно само произвести те производе. Потребно је пратитити захтеве савремених туриста, који желе да виде како се и где ти производи производе, да ли су здравствено безбедни, како се припремају, како се сервирају на трпези, како се конзумирају, с којим ракијама, винима и соковима се та храна "слаже" и сл. Управо за све ове послове неопходно је да наша земља има савремено образоване стручњаке, "од њиве до трпезе", како би туристима понудили аутохтону храну коју немају у свом граду и својој земљи. Потребно је и да образовани кадрови у руралном туризму дочекају госте на језику туриста, односно да знају неколико страних језика, да креирају атрактивне аутохтоне туристичке садржаје и располажу потребним знањем о природним ресурсима, културно-историјској баштини и сл. Важно је да се аутохтона храна конзумира у специфичним објектима као што су вајати и етно-ресторани. Уз овакву храну требало би да буду послужени и домаћи сокови од воћа и поврћа, вина од аутохтоних сорти и домаћа ракија. Све ово што је напред наведено, студенти теоретски изучавају на нашем факултету и све то практично изводе у пракси. Пракса се обавља у етно-селима, сеоским туристичким домаћинствима, ресторанима, хотелима у нашој земљи, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Бугарској, Грчкој, Шпанији и другим земљама, каже проф. др Драго Цвијановић.

  • Који су планови у циљу даље афирмације и образовања студената у области руралног туризма?

- Планирамо да изградимо свој ресторан са свим "лабораторијама", односно, специјализованим кухињама у којима ће наши студенти свакодневно вежбати спремање хладних и топлих предјела, чорби и супа, главних јела и десерта. Посебан акценат ће се стављати на наша домаћа, аутохтона и специфична јела. Желимо да наши гастрономски менаџери знају шта је то конвенционална и/или интегрална и/или здравствено безебедна пољопривредна производња, како се технолошки чувају и обрађују намирнице, како се спремају да се "не униште", како се храна сервира да буде изазовна и за око и за конзумирање. Такође, важно је и да знају да спреме наше домаће десерте, као и које ракије, вина или сокове да понуде уз ова јела. Другим речима, уз постојеће компаративне предности које има свако наше село, односно рурално подручје, желимо да наши стручњаци подигну њихову конкурентност на виши ниво, управо кроз одабир, припремање и сервирање аутохтоне хране и пића, потребна знања и уз лепо опхођење и понашање, које наша омладина носи из домаћинских кућа, закључује проф. др Драго Цвијановић.

2012. www.hit-vb.kg.ac.rs; хит-вб.кг.ак.срб
Free Joomla Templates by Joomla 2.5 Template Maker